Небојша Васовић је дипломирао на Филолошком факултету у Београду, на групи „Југословенске књижевности са општом“ 1978. године. У Београду је радио као слободни уметник: писац, уредник, књижевни критичар. Магистрирао је 1992. на „Новом Калифорнијском колеџу“ у Сан Франциску (програм: Poetics). Живи у Торонту (Канада) од марта 1988. године. Аутор је следећих књига:

Поезија:

Струна/Сутон, Просвета, Београд, 1983.

Со лично, Видици, Београд, 1986.

Бразил, Матица српска, Нови Сад, 1986.

Песме за децу и калуђере, Матица српска, Нови Сад, 1989.

Пердидо, КЗНС, Нови Сад, 1991.

Гонг у житу, Матица српска, Нови Сад, 1991.

Музика роба, Нолит, Београд, 1992.

Талмуд и ја, БИГЗ, Београд, 1992.

Седам чунова, БИГЗ, Београд, 1995.

Посечене су шуме, Народна књига, Београд, 2003.

Ни љубави ни хлеба, Повеља, Краљево, 2006.

Krv pod figovníkom , Ars Poetica, 2010, Bratislava

Изабране песме, Повеља, Краљево, 2011.

Нека, хвала, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2014.

Есеј, критика, дневници:

Поезија као изванумиште, Рад, Београд, 1983.

Против Кундере, Браничево, Пожаревац, 2003.

Лажни цар Шћепан Киш, Народна књига, Београд, 2004.

Дневник I, Народна књига, Београд, 2004.

Contra Kundera, La Cabra Ediciones, Ciudad de Mexico, 2012.

Зар опет о Кишу?, Конрас, Београд, 2013.

Полемике и портрети, Задужбина „Николај Тимченко“, Лесковац/ “Алтера“, Београд, 2015.

Европски давитељи из нашег сокака, Бернар, Београд, 2016.

Преведени текстови:

Радови Н. Васовића су преведени на следеће језике: шпански (La Jornada Semenal, 23 de marzo de 2008, Numero 681), енглески (Modern poetry in Translation No 3, London, 1993), француски (Liberté, No. 194, Montreal, 1991); такође на шведски, пољски, румунски, мађарски, словачки, словеначки, македонски и турски. Поезија Небојше Васовића је заступљена у следећим антологијама:

На српском:

Шум Вавилона, уредили Михајло Пантић и Васа Павковић, Нови Сад, КЗНС, 1988.

Звуци и комешања, издао Миљурко Вукадиновић, Београд, 1989.

Антологија српске поезије, издао Стеван Тонтић, Сарајево, 1992.

Српске прозаиде – антологија песама у прози, приредила Бојана Стојановић Пантовић, Београд, Нолит, 2001.

Ново распеће, антологија савремене српске поезије, приредио Зоран Богнар, Београд, 2004.

Неболомство: панорама српског песништва краја XX века, приредила Бојана Стојановић Пантовић, Загреб, Хрватско друштво писаца, 2006.

Антологија новије српске поезије – осамдесете, приредио Миливоје Пајовић, Београд, Граматик, 2006.

Поезија и последњи дани: три деценије новије српске поезије 1977 – 2007, приредио Добривоје Станојевић, Београд, Сербика, 2009.

Колективни облак, Per Art, Нови Сад, 2013, приредио Вујица Решин Туцић.

Антологија српске еротске поезије, Академска књига, Нови Сад, 2016, приредио Мирко Магарашевић.

На румунском:

Archipelagul Dantelat, Mariana Dan i Miljurko Vukadinović, Panciova: Lumina, 1988.

На енглеском:

Places we love – An Anthology of Contemporary Serbian Poetry, Ed. by Gojko Božović, Serbian PEN, Belgrade, 2006.

На фрацуском:

Anthologie de la Poesie Serbe Contemporaine, Boris Lazić; Paris, Un Infini Cercle Bleu, 2011.

На немачком:

Hundert Gramm Seele, Robert Hodel, Leipziger Literaturverlag, 2011.

На шпанском:

El Color de la Esencia, Anfora Nova, Cordoba, 2013.

Преводилаштво:

Превео и објавио одломке из дела Витолда Гомбровича, Воласа Стивенса, Теодора Реткеа, И. Б. Сингера, Анаис Нин у српским часописима. Са Новицом Петровићем приредио и превео специјално издање часописа „Градац“ (1987) посвећено делу Мaлколма Лаурија. Поновљено издање под насловом: Малколм Лаури, Паклени камен, Градац, библиотека “Алеф”, Чачак- Београд, 2000.

Стипендије и награде:

1994. Постдимпломске студије на одсеку за компаративну књижевност факултета у Ајови (University of Iowa, USA)

1992. Награда „Милан Ракић“ за поезију (Београд, Србија)

1992. Награда „Нолит“ за поезију (Београд, Србија)

1984. Стипендија Удружења писаца Словеније (Љубљана, Словенија)

1981/82. Стипендија факултета у Лисабону за курс португалског језика (Faculdade de Letras da Universidade de Lisboa, Portugal)